HR - Ljudski Resursi - Srbija

Prednosti i mane fleksibilnog rada

Deo reformi koji traže investitori odnosi se i na Zakon o radu. Među njegovim odredbama je i takozvani fleksibilni rad, što je privremeni, povremeni i rad od kuće. Takvo angažovanje smanjuje troškove poslovanja i daje mogućnost kakve-takve zarade, smatraju poslodavci. Sindikati, pak, tvrde da je to mogućnost za nove zloupotrebe radnika.

Srđan Jezdimirović, diplomirani ekonomista, traži bilo kakav posao. Konkurisao je mnogo puta bezuspešno i smatra da bi uvođenjem fleksibilnog zapošljavanja lakše došao do posla.

"Dobijaju svi, i ovaj što je dobio nešto malo para za ta dva-tri sata, ili četiri sata - pola radnog vremena. I on dobija i kompanija dobija što ne plaća vreme u kome se ne radi, tako da mislim da je to dobro", kaže Jezdimirović.

Poslodavci traže uvođenje privremenog i povremenog rada u zakonske okvire, zbog bolje organizacije poslovanja i ušteda.

Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić objašnjava da je u ovoj situaciji veoma teško naći stalno zaposlenje u nekim firmama.

"Ovo bar daje šansu da se oni bez radnog iskustva ili oni preko 50 godina negde bar privremeno zaposle i da dođu do nekih prihoda za život", smatra Rajić.

Sindikati smatraju da će uvođenje fleksibilnog rada biti zloupotrebljeno, jer se Zakon o radu, smatraju, ne poštuje, a kršenje tog zakona, kažu, ne sankcioniše.

Radni sporovi koji se u razvijenim zemljama Evropske unije rešavaju za dve nedelje, kod nas traju po nekoliko godina.

"Mi možemo da donosimo zakone, da menjamo i ovaj zakon, da stavljamo nove fleksibilne odnose zapošljavanja i radnih odnosa, ali ako se to i dalje u praksi ne bude primenjivalo, i bude i dalje ignorisano i ne bude instituta koji će pratiti to zakonodavstvo, jednostavno ćemo i dalje biti u začaranom krugu", upozorava potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Sa stanovištva stručnjaka, svaki legalan rad, makar i na samo nekoliko sati nedeljno, osim budžeta pojedinca, pomaže i ekonomiju. U zemljama Evropske unije, takav rad je uobičajen i sprečava sivu ekonomiju.

Ekonomski analitičar Goran Nikolić napominje da je na Zapadu praksa da se, ako neko radi makar i jedan sat sedmično, čak i po našoj metodologiji, smatra formalno zaposlenim.

Sa druge strane, ističe Nikolić, potrebno je naći pravu meru kako interesi radnika ne bi bilo ugroženi i da neko, na primer, bude uslovljen da se od sutra pojavi na drugom radnom mestu.

Rad od kuće, povremeni i privremeni rad predstavljaju mogućnost, a ne obavezu, ali kandidatura za Evropsku uniju podrazumeva obavezu usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim, kažu u Međunarodnoj organizaciji rada. Kako ćemo prihvatiti fleksibilni rad, zavisiće od ponude i tražnje na tržištu rada.